Gips se dobija pečenjem stene – sadre, koja je nastala taloženjem pre oko 250 miliona godina.

Ovaj kameni materijal se najvećim delom sastoji od minerala gipsa, a manji deo čine različite primese. Pečenjem se iz sirovine izdvaja voda, nakon čega se gips hladi, ponovo melje i pakuje. Prema preostalom procentu vode, sadržaju sirovina i mehaničkim osobinama, prepoznaju se različite vrste gipsa.

Štuk gips se koristi za malterisanje i ukrasne radove u enterijeru, kao dodatak krečnom malteru radi bržeg vezivanja, kao i za izradu različitih prefabrikovanih elemenata.

Alabaster gips ima mali procenat primesa, izrazito je beo i koristi se u vajarstvu i za fine radove u unutrašnjosti objekta. To je gips sa najfinijom strukturom.

Gips za maltere koristi se, kako mu i ime kaže, uglavnom za malterisanje, kao dodatak odgovarajućim vrstama maltera. U skladu sa namenom ima produženo vreme vezivanja.

Gips za košuljice služi za izradu podloga za podove i elemenata za pregradne zidove. Odlikuje se visokom čvrstoćom na pritisak i malim procentom vode u odnosu na druge vrste gipsa.